Betonskom i metalnom galanterijom mogu se učvršćivati javne ili privatne površine. U podkategoriji Betonska i metalna galanterija možete pronaći sve firme u Srbiji koje se bave ovom delatnošću.
Ovde možete naći kontakte i opise firmi koje se bave izgradnjom ili ugradnjom oluka, automatikom za garažna vrata, građevinske limare, dijamantsko sečenje i bušenje betona, metalostrugarske i bravarske radove, ugradnju armature, izgradnju svih vrsta spomenika, izgradnju čeličnih konstrukcija, itd.
Potrebno je samo da ukucate ključne reči u pretraživač i u roku od nekoliko sekundi imaćete pristup informacijama o svim firmama koje se bave datom delatnošću.
Beton je građevinski materijal koji se spravlja uglavnom od cementa, agregata (uglavnom šljunak i pesak) i vode.Beton očvršćava posle mešanja i ugrađivanja, usled hemijskog procesa koji se naziva hidratacija. Voda reaguje sa cementom, koji očvršćava i povezuje ostale komponente u smeši, čime se na kraju dobija tvrd „kameni“ materijal.
Termin „beton“ u opštem slučaju označava širok spektar veštačkih građevinskih materijala kompozitnog tipa koji se dobijaju aglomeracijom zrna vrlo različitih tipova agregata. Aglomeracija podrazumeva i primenu određenih vezivnih supstanci. Imajući u vidu ovakvu definiciju, proizilazi da se načelno može govoriti o gips-betonu, kreč-betonu, betonu na bazi vodenog stakla, asfalt-betonu i drugim. Najširu primenu nesumnjivo imaju betoni kod kojih se kao vezivo koristi cement, i koje bi formalno trebalo zvati cement-betonima, ali je u praksi uobičajeno da se materijali ovog tipa nazivaju samo betonima.
Beton je materijal koji se najviše koristi od svih veštačkih materijala na svetu. Koristi se za pravljenje puteva, zgrada, temelja, mostova, „kamenih“ blokova itd. Prema podacima iz 2006., proizvodnja betona je oko 7,5 milijardi kubnih metara godišnje, što čini jedan kubni metar po stanovniku planete.
u savremenom građevinarstvu spravljanje betonske mešavine vrši se isključivo mašinskim putem, pri čemu se ovaj postupak svodi na mešanje i doziranje komponentnih materijala u cilju dobijana homogene mase. Ova operacija se izvodi u specijalno organizovanim građevinskim punktovima pri gradilištu ili u posebnim fabrikama betona, koje su u stanju da snabdeju i više od jednog gradilišta betonom.
Odvojeno mešanje smese je pokazalo da mešanje cementa i vode u pastu pre dodavanja agregata povećava čvrstoću betona na pritisak. Pasta bi trebalo da se meša pri velikim brzinama u posebnim mikserima — mešalicama. A kasinije tako napravljena pasta da se sjedini sa agregatom i ostatkom vode, u klasičnim mikserima.
Mešanjem cementa sa vodom dobija se plastično cementno testo — cementna pasta — koja vremenom počinje da menja agregatno stanje i da prelazi u čvrstu supstancu. Uzrok ove promene agregatnog stanja je hidratacija — kompleksan fizičko-hemijski proces. Kao vreme vezivanja cementa obično se definiše vremenski period od momenta mešanja cementa i vode pa do trenutka kada cementna pasta izgubi svojstvo plastičnosti. Dok se vezivanje cementa završava relativno brzo, proces očvršćavanja se ne završava, on traje nekoliko meseci do nekoliko godina. Taj proces nije ravnomeran, u početku je vrlo intenzivan, a kasnije usporava i asimptotski teži određenoj graničnoj vrednosti.
