(Ne)dostupnost ličnih podataka za hakere
Društvene
mreže jedan su od načina komunikacije između vas i vaših prijatelja. Na
socijalnim mrežama, korisnici objavljuju svoje lične podatke, kako bi bili
dostupni bliskim prijateljima. Pored ove pozitivne činjenice imamo i
"drugu stranu medalje", jer vaši lični podaci postaju dostupni i za
zloupotrebu od strane nepoznatih lica.
Ukoliko su
vaši lični podaci javno dostupni, oni mogu biti meta velikog broja hakera na internetu.
Kako prenosi Biznis.rs na hakerskom forumu dostupni su lični podaci
162.898 korisnika Facebook mreže u Srbiji. Prema rečima Biznis Insajdera,
ovi podaci mogu biti zloupotrebljeni od strane hakera, koji putem interneta
kradu identitete.
Najbolji pokazatelj
jedne ovakve zloupotrebe ličnih podataka jeste haker, koji je na forumu objavio
telefonske brojeve i lične podatke više od 533 miliona korisnika Facebooka iz
106 zemalja, uključujući više od 32 miliona zapisa o korisnicima u SAD, 11
miliona o korisnicima u Velikoj Britaniji i šest miliona o korisnicima u
Indiji, ističu na portalu Biznis.rs. Kako pišu, haker je objavio i
162.898 zapisa o korisnicima u Srbiji, 229.099 u Sloveniji i 659.115 u
Hrvatskoj.
Još jedna činjenica, koja govori u prilog ovoj temi jeste i da su svi podaci, koji se nalaze na hakerskom forumu izloženi javnosti, kao i da mogu biti zloupotrebljeni.
Kako proveriti dostupnost ličnih
podataka?
Ukoliko se pitate
koji je najbolji način da saznate jesu li vaši lični podaci dostupni na internetu
i da li ste među korisnicima Facebooka čiji su podaci hakovani, postoji laka i
brza provera. Reč je o sajtu ww.haveibeenpwned.com na kojem možete proveriti da li je vaš broj među telefonima koji su postali
dostupni na internetu.
Kako je
izjavio za Biznis. rs, Zlatko Petrović iz kancelarije Poverenika za
informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kompanija Facebook
s jedne strane nudi svoje usluge u Srbiji, a istovremeno u njoj nema svog
predstavnika. On napominje, da prema još uvek mladom domaćem Zakonu o zaštiti
podataka o ličnosti, koji je u suštini evropski GDPR (General Data Protection Regulation),
sve tehnološke kompanije koje prihvataju i obrađuju privatne informacije moraju
da imaju imenovano lice u našoj zemlji, kao zastupnika za zaštitu podataka o
ličnosti.
U želji da
se što bolje predstave, građani neretko daju dozvolu različitim aplikacijama,
socijalnim mrežama i sajtovima za pristu njihovom ličnim podacima. Slepo
verujući da će lični podaci ostati u njihovom kanalu komunikacije, korisnici ne
vide negativne posledice ove dozvole. Na
taj način, zbog nedovoljne informisanosti korisnika o zaštiti ličnih podataka
na internetu, hakeri zloupotrebljavaju podatke velikog broja ljudi.
Prvi preduslov za zaštitu podataka o ličnosti jeste svakako multimedijalna (online) pismenost, koja bi podrazumevala dovoljno predznanje u oblasti zaštite ličnih informacija na internetu. Na taj način bi svi koji pristupaju internet platformama, društvenim mrežama, portalima i sajtovima znali kako da svoje podatke sačuvaju u privatnosti i spreče zloupotrebu istih.